Enlightenment
80%
Spirituality
90%
Support
88%
Списак улица VIII парохије
- Бана Младена
- Белокрајинска
- Браће Амар
- Бул.Краља Александра од
(352 – 480 и од 269 – 411) - Велизара Косановића
(од 2 – 56 и од 1 – 35) - Владимира Гортана
- Воје Вељковића
- Вучићев пролаз
- Генерала Заха
- Гусињска
- Драгутина Милутиновића
- Живка Давидовића
(од 81 – Устаничке и од 82 – Устаничке) - Ивана Градника
- Кнеза Трпимира
- Ковачева
(од 23 – краја и од 32 – краја)
- Кубанска
- Ливањска
- Лунета Миловановића
(од 1 – 3 и од 2 – 4) - Мадридска
- Мајке Кујунџића
- Мис Ирбијеве
(од 1 – 13 и од 2 – 16) - Олге Јовановић
- Оливерина
- Онисима Поповића
- Павла Бакића
- Паје Јовановића
- Петра Шкундрића
- Подујевска
- Раљско сокаче
- Руђера Бошковића
- Руже Јовановић
(од 1 – 25 и 2 – 32) - Св.Климента
(од 30 до краја и од 41 – краја) - Тржичка
- Хајдук Станкова
Биографија
Рођен је 01.09.1963. године у Деспотовцу, од родитеља пок.Мирка и пок.Мирјане. Основну школу је завршио у Медвеђи и Великом Поповићу, после које се уписује у богословију коју завршава 1984 године у манастиру Крка код Книна. После одслуженог војног рока, 20.јула 1986 год. венчава се са Биљаном Радивојевић из Плажана. Исте године на Крстовдан 27.септембра у манстиру Манасија, бива рукоположен за ђакона а сутрадан 28.септембра и за свештеника од стране блаженопочившег Епископа браничевског Г. Хризостома. Прва парохија о.Драгана била је у селу Стрмостен на којој остаје 16.месеци, и за то време врло неактиван црквени живот подиже на највиши могући ниво. Иако је врло кратко био на овој парохији остао је упамћен као врло конструктиван и пун нових идеја.
Првог фебруара 1988 год. по молби бива премештен на парохију у Медвеђу код Деспотовца, где од самог доласка почиње вредно да ради и тако успева да доврши тек започети велелепни парохијски дом, и комплетно реновира цркву из 1872. године посвећену Вазнесењу Господњем. Освећење је извршио тада ново постављени Епископ браничевски Г. Игнатије на дан Трнове Петке 8.августа 1994.године.
И тако кад се једно дело заврши треба започети друго. Епископ браничевски Г. Игнатије позива о.Драгана да пређе на новоосновану парохију деспотовачку (раније је била манастирска парохија) и да започне преговоре са државним властима око почетка градње нове цркве у истоименој вароши. После више од 8.година проведених у Медвеђи, 01.јуна 1996. год. уследио је прелазак у Деспотовац. Богослужења је обављао у манстиру Манасија. Исте године добијене су све неопходне дозволе за нову цркву и у јесен 1997. започети су радови, а 24.маја 1998. освећени су темељи новог храма посвећеног Св. Деспоту Стефану Високом, које су извршили двојица епископа, браничевски Г. Игнатије, и као гост о. Драгана епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом. За рекордно време од непуних 6. месеци црква је стављена под кров, a наредне године 22.августа 1999 у новом још недовршеном храму о. Драган за сав труд у својој служби и изградњи новог храма бива одликован од Владике Др. Игнатија протојерејским чином.
Јануар месец 2000. године је још један нови почетак за проту Драгана, који по својој молби прелази у Епархију британско-скандинавску, за првог сталног пароха мисионарске парохије у краљевини Норвешкој. Прикупљање наших људи на огромном простору какав је Норвешка, није представљао проблем о. Драгaну који је желео да наши људи који живе на северу Европе осете дух православља у својим домовима. Десетине хиљада пређених километара годишње од крајњег југа (Ставангер) до саме Руске границе на крајњем северу (Лакселв и Киркенес) остале су иза проте који није оставио ни једну Српску кућу без славске водице и редовног Богослужења. Поред норвешке парохије која сад важи за једну од водећих парохија у британско-скандинавској епархији, 2001 године с благословом Владике Доситеја, о. Драган оснива мисионарску парохију на далеком Исланду. Исте године на Цвети Епископ Доситеј и прота Драган први пут служе Св. Литургију, и парохију посвећују празнику Рођење Пресвете Богородице са седиштем у Рејкјавику. Пуне три године о.Драган је опслуживао парохију која се састојала од две државе.Те исте 2001. године покреће часопис парохије „СВЕТИЛО“ који се штампао у 750 примерака и излазио је на свака 2 месеца.
Првог фебруара 2003. године по молби прелази на парохију у Хелсингборгу у Краљевини Шведској. Доласком на ову парохију оснива дечији хор, и редовно води разговоре о вери за одрасле, подиже нови звоник са три звона, подиже нови крст на цркви, наставља осликавање унутрашњости храма и почиње са радовима на изради новог иконостаса. Тридесетог септембра 2006. године на Св.Архијерејској Литургији, коју су служили тројица епископа Српске Православне Цркве, извршено је велико освеће храма у Хелсингборгу, освећење иконостаса који важи за један од најлепших у Дијаспори и нове Часне трпезе. Свету Архијерејску Литургију поред надлежног владике британско-скандинавског Г. Доситеја служили су гости проте Драгана, Епископ банатски Г. Никанор и Епископ пожаревачко-браничевски Г. Игњатије са свештенством. Том приликом прота Драган је за сав свој труд око уређења цркве и за 20. година службе Богу и Српском роду, одликован правом ношења НАПРСНОГ КРСТА, односно звањем ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР.
После непуних 10.година проведених у Скандинавији, по својој молби, а због жеље својих ћерки да школовање наставе у Србији, прота Драган са својом породицом враћа се у Отаџбину и 01. септембра 2009. Подноси молбу за пријем у Архиепископију београдско карловачку. Од заменика болесног Патријарха Павла, Високопреосвећеног митрополита Г.Амфилохија добија канонски пријем и од 15.октобра 2009. бива постављен за пароха на VIII парохији при храму Покрова Пресвете Богородице у Београду. У престоном граду Београду, прота Драган, од средине октобра 2009. године живи са протиницом Биљаном и трима ћеркама Мирјаном, Мартом и Јеленом. По повратку у Отаџбину прота Драган наставља раније започете студије на Православном Богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи.
Од 1. јануара 2015. године преузима бригу око вођења и уређења интернет странице храма Покрова Пресвете Богородице.
Крсна слава проте Драгана је Преподобна мати Параскева, која се слави 27. октобра