Протојереј-ставрофор Драган Предић

Телефон: +381 64 800 1 800
Е-пошта: prota@pokrovska.rs

Биографија

Рођен је 01.09.1963. године у Деспотовцу, од родитеља пок.Мирка и пок.Мирјане. Основну школу је завршио у Медвеђи и Великом Поповићу, после које се уписује у богословију коју завршава 1984 године у манастиру Крка код Книна. После одслуженог војног рока, 20.јула 1986 год. венчава се са Биљаном Радивојевић из Плажана. Исте године на Крстовдан 27.септембра у манстиру Манасија, бива рукоположен за ђакона а сутрадан 28.септембра и за свештеника од стране блаженопочившег Епископа браничевског Г. Хризостома. Прва парохија о.Драгана била је у селу Стрмостен на којој остаје 16.месеци, и за то време врло неактиван црквени живот подиже на највиши могући ниво. Иако је врло кратко био на овој парохији остао је упамћен као врло конструктиван и пун нових идеја.

Првог фебруара 1988 год. по молби бива премештен на парохију у Медвеђу код Деспотовца, где од самог доласка почиње вредно да ради и тако успева да доврши тек започети велелепни парохијски дом, и комплетно реновира цркву из 1872. године посвећену Вазнесењу Господњем. Освећење је извршио тада ново постављени Епископ браничевски Г. Игнатије на дан Трнове Петке 8.августа 1994.године.

И тако кад се једно дело заврши треба започети друго. Епископ браничевски Г. Игнатије позива о.Драгана да пређе на новоосновану парохију деспотовачку (раније је била манастирска парохија) и да започне преговоре са државним властима око почетка градње нове цркве у истоименој вароши. После више од 8.година проведених у Медвеђи, 01.јуна 1996. год. уследио је прелазак у Деспотовац. Богослужења је обављао у манстиру Манасија. Исте године добијене су све неопходне дозволе за нову цркву и у јесен 1997. започети су радови, а 24.маја 1998. освећени су темељи новог храма посвећеног Св. Деспоту Стефану Високом, које су извршили двојица епископа, браничевски Г. Игнатије, и као гост о. Драгана епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом. За рекордно време од непуних 6. месеци црква је стављена под кров, a наредне године 22.августа 1999 у новом још недовршеном храму о. Драган за сав труд у својој служби и изградњи новог храма бива одликован од Владике Др. Игнатија протојерејским чином.
Јануар месец 2000. године је још један нови почетак за проту Драгана, који по својој молби прелази у Епархију британско-скандинавску, за првог сталног пароха мисионарске парохије у краљевини Норвешкој. Прикупљање наших људи на огромном простору какав је Норвешка, није представљао проблем о. Драгaну који је желео да наши људи који живе на северу Европе осете дух православља у својим домовима. Десетине хиљада пређених километара годишње од крајњег југа (Ставангер) до саме Руске границе на крајњем северу (Лакселв и Киркенес) остале су иза проте који није оставио ни једну Српску кућу без славске водице и редовног Богослужења. Поред норвешке парохије која сад важи за једну од водећих парохија у британско-скандинавској епархији, 2001 године с благословом Владике Доситеја, о. Драган оснива мисионарску парохију на далеком Исланду. Исте године на Цвети Епископ Доситеј и прота Драган први пут служе Св. Литургију, и парохију посвећују празнику Рођење Пресвете Богородице са седиштем у Рејкјавику.

Те исте 2001. године покреће часопис парохије „СВЕТИЛО“ који се штампао у 750 примерака и излазио је на свака 2 месеца. Пуне три године о.Драган је опслуживао парохију која се састојала од две државе.
Првог фебруара 2003. године по молби прелази на парохију у Хелсингборгу у Краљевини Шведској. Доласком на ову парохију оснива дечији хор, и редовно води разговоре о вери за одрасле, подиже нови звоник са три звона, подиже нови крст на цркви, наставља осликавање унутрашњости храма и почиње са радовима на изради новог иконостаса. Тридесетог септембра 2006. године на Св.Архијерејској Литургији, коју су служили тројица епископа Српске Православне Цркве, извршено је велико освеће храма у Хелсингборгу, освећење иконостаса који важи за један од најлепших у Дијаспори и нове Часне трпезе. Свету Архијерејску Литургију поред надлежног владике британско-скандинавског Г. Доситеја служили су гости проте Драгана, Епископ банатски Г. Никанор и Епископ пожаревачко-браничевски Г. Игњатије са свештенством. Том приликом прота Драган је за сав свој труд око уређења цркве и за 20. година службе Богу и Српском роду, одликован правом ношења НАПРСНОГ КРСТА, односно звањем ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР.

После непуних 10.година проведених у Скандинавији, по својој молби, а због жеље својих ћерки да школовање наставе у Србији, прота Драган са својом породицом враћа се у Отаџбину и 01. септембра 2009. Подноси молбу за пријем у Архиепископију београдско карловачку. Од заменика болесног Патријарха Павла, Високопреосвећеног митрополита Г.Амфилохија добија канонски пријем и од 15.октобра 2009. бива постављен за пароха на VIII парохији при храму Покрова Пресвете Богородице у Београду. У престоном граду Београду, прота Драган, од средине октобра 2009. године живи са протиницом Биљаном и трима ћеркама Мирјаном, Мартом и Јеленом. По повратку у Отаџбину прота Драган наставља раније започете студије на Православном Богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи.

Од 1. јануара 2015. године преузима бригу око вођења и уређења  интернет странице храма Покрова Пресвете Богородице.

Крсна слава проте Драгана је Преподобна мати Параскева, која се слави 27. октобра

Списак улица VIII парохије

Бана Младена
Белокрајинска
Браће Амар
Бул.Краља Александра  од (352 – 480 и  од 269 – 411)
Велизара Косановића ( од 2 – 56 и од 1 – 35)
Владимира Гортана
Воје Вељковића
Вучићев пролаз
Генерала Заха
Гусињска
Драгутина Милутиновића
Живка Давидовића (од 81 – Устаничке и од 82 – Устаничке)
Ивана Градника
Кнеза Трпимира
Ковачева (од 23 – краја и од 32 – краја)
Кубанска
Ливањска
Лунета Миловановића (од 1 – 3 и од 2 – 4)
Мадридска
Мајке Кујунџића
Мис Ирбијеве (од 1 – 13 и од 2 – 16)
Олге Јовановић
Оливерина
Онисима Поповића
Павла Бакића
Паје Јовановића
Петра Шкундрића
Подујевска
Раљско сокаче
Руђера Бошковића
Руже Јовановић (од1 – 25 и 2 – 32)
Св.Климента (од 30 до краја и од 41 – краја)
Тржичка
Хајдук Станкова