Слава икона Богородице пећке у Покровској цркви
Данас 07. јуна 2019. године у Покровској цркви наставили смо прошлогодишње слављење празника посвећеног икони Богородице Пећке чија се оригинална копија чува у нашем храму.
Св. Литургију служили су протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић и ђакон Урош Стојаовић. Овогодишњи домаћини славе били су Гордана и Слобдан Вучковић са ћеркама Александром и Јеленом, које су припремиле славски колач и славско жито. За наредну годину део колача преузела је Г-ђа Јелена Рашковић из Калуђерице.
Прота Мирослав се у краткој беседи обратио присутним верницима и пожелео да слављење ове славе буде благословено и дуговечно док буде овога храма. После Литургије приређено је послужење у парохијском дому.
Фотографије са данашње славе погледајте у галерији слика
Текст и фотографије: прота Драган Предић
У нашем храму од 1937. године налази се икона Пресвете Богородице која је копија иконе Мајке Божије из Пећке Патријаршије за коју се верује и поред које су се дешавала разна чуда и исцељења.
Историја ове чудотворне иконе је веома занимљива. Њу је по предању сликао свети апостол и јеванђелист Лука, у Гетсиманији крај гроба Пресвете Богородице, 48. године. У Цариград ју је 460. пренео византијски цар Лав Мудри, ту је боравила у храму Мајке Божје све до 898. када је послата у Херсон, на Крим. Њу је тамо дочекао сам руски кнез, свети Владимир, који се пред њом крстио, о чему постоји запис, и отпочео са крштавањем руског народа.
Око 989. икона се налазила у Великом Новгороду, одакле је пренета у Никеју. Њу је од цариградског патријарха добио на благослов свети Сава Српски, када се хиротонисао и донео је у Србију. По преносу патријаршије у Пећ, тамо је и ова светиња добила своје место и од тада се назива Пећком.
Икона стоји у нарочитом трону и окићена је многобројним драгоценим украсима, као захвалност оних, чије су молитве пред њом услишене.
Икона Мајке Божје је учинила многа чуда у граду Пећи и уопште у народу: сачувала га од колере, била му утеха у вековима робовања, радост у жалости, лекар у болести, пријатељ у невољи, охрабрење у страдању и на самрти. Срби су је одувек безгранично волели, Турци се односили према њој коректно и са поштовањем, а Албанци чували Патријаршију и према икони гајили страхопоштовање.
С времена на време икона је ношена по српским крајевима, где је посећивала домове верника, у њима коначила и пред њом су читане даноноћне молитве. Пре седамдесет година била је и у Београду, необично свечано дочекана, о чему је писала сва тадашња штампа. Касније је посетила и Земун. Овој икони је посвећен посебан Акатист, дело митрополита Михаила из 1894. године. У њему је и припев: Радуј се заштитнице и спаситељко рода српскога, крстоноснога! У Пећи је у прошплости на празник иконе Богородице Пећке чудотворна икона ношена у литији кроз град, од куће до куће српских домаћина који су је свечано дочекивали.
Икона Пресвете Богородице која је оригинална копија иконе Мајке Божије из Пећке Патријаршије чувана је у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму, и њу је у Србију донео Свети Сава. Верује се да има исцељујуће моћи.