Крстовдан у Покровској цркви 

Данас наша Св. Црква слави празник Воздвижење Часног Крста – Крстовдан.
Св. Литургију служио је протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Аксентић, јереј Гаврило Рајић и ђакони Немања Калем и Урош Стојановић. Певао је мешовити хор нашег храма а за певницом су били студенти са богословског факултета. Беседу о данашњем празнику произнео је  протојереј-ставрофор Милутин Чекетић. Бројни парохијани испунили су Покровску цркву, а велики број присутне дечице примио је Св.Причешће.

Фотографије са данашње Литургије погледајте у галерији слика.

Текст и фотографије: прота Драган Предић

Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њега трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у његачасни Крст. Доцније цар Хозрој освојившиЈерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.