Св. пророк Илија – Илиндан 

Данас 2 августа наша света Црква прославља празник посвећен Св. пророку Илији.
Света Литургија у нашем храму почиње у уобичајено време 09.00. сати.

Пророк Илија био је син Соваков из племена Ароновог брата Мојсијевог, а рођен је на 816. године пре Христа, у месту Тесвиту, земљи аравитској, због чега се и назвао Тесвићанин. Приповеда се да је приликом Илијиног рођења његов отац видео како неки седи старци пламеном повијаше новорођено дете, и даваху му ватре да једе. Зато је његов отац веровао да ће његов син бити ватрени поборник за правду и веру. Пророковао је двадесет и пет година. У то време у израиљском народу био је опаки цар Ахав, који је имао још опакију жену Језавељу. Ахав се свим силама трудио да његов народ остави јединог и истинитог Бога и да се клања богу Валу (Балу), коме је подигао храм у Самарији. У то време појави се велики пророк Илија да израиљском народу прорекне да ће настати велика суша, као казна због отпадништва од Бога. А Бог Илији рече да иде у планину на поток Хорат, и ту чека даља наређења. Илија тамо проведе годину дана, пијући воду са потока. Јутром и вечером гавранови су му доносили хлеба и меса за храну. Када после годину дана од велике суше пресахну тај поток, Бог заповеди Илији да оде у Сарепту Сидонску и да тамо остане док га не позове. Илија оде у Сарепту, и виде у једном дворишту како једна жена, која беше удовица, купи суве гранчице. Илија је замоли да му донесе мало воде и хлеба. „Немам печена хлеба ни залогаја“, рече му она „Већ имам још прегршт брашна у наћвама и мало зејтина у зејтиници, и зато купим ове гранчице да зготовим себи и своме сину оброк, па после да помремо од глади“. Но, Илија јој рече: „Иди те умеси и мени један колачић, и не бој се, неће нестати брашна у наћвама ни зејтина у зејтињаци“. жена тако уради, и деси се чудо: брашна и зејтина никаоко није нестајало, иако су сваки дан трошили, и сво троје се прехрањивали. Илија се ту сасвим и настани. За све то време, велика невоља и даље притискивашеизраелски народ: не беше кише ни росе, земља беше попуцала, дрвеће се осушило, многи извори пресахнуше, а многи људи и стоке је од глади и жеђи помрло. Када дође време, рече Бог Илији да иде цару и да му каже да ће ускоро пасти киша. Чим га Ахав угледа, повика: „Ево онога што доноси несрећу народу!“ Илија му одговори да несрећу не доноси он, већ цар и царица, који народ нагоне да да се клањају идолима. Потом Илија предложи цару да се на гори Кармил окупи 450 Воловних зреца и 400 Астартиних, и много народа и да се помолимо рече, ја мојем Богу, а они њиховима, за кишу, па чији Бог послуша молитву и пусти кишу, тога да признамо за превога бога. Цар приста и сви се искупише на гори Кармил.  Када се се окупише рече Илија: Дајте нам два јунца, па зречеви нека закољу једнога и исеку на комаде и метну на дрва, а ја ћу такође једног, па се помолимо сваки своме Богу, и на чију жртву сиђе ватра с неба и запали је, тога Бога да признамо“.Зреци први заклаше јунца, ставише га на жртвеник и повикаше на сав глас: „Вале, Вале, послушај нас!“ Скакали су тако до јутра до поднева око жртвеника али, нити ватре нити одговора. Илија им се поче ругати: „Вичите јаче, може бити да се вцаш бог нешто замислио, или спава, или је на путу, па вас не чује“.Они се почеше још јаче дерати, и један другог бости ножевима, да би се на њихове јаде Бог смиловао, али опет не би ништа.

Тада Илија узе дванаест каменова, према броју племена израелских, начини жртвеник и свуд унаоколо ископа једнек. Намести озго дрва, а поврх њих стави комаде исеченог јунца, па рече народу: „Напуните четри ведра воде и сипајте на жртву и дрва“. Три пута тако учинише, док цео жртвеник не огрезну у води. Тек тада Илија приступи жртвенику и поче се молити: „Боже Аврамов, Исаков и целог Израиља! учини нека овај народ позна да си Ти Бог његов, те да се срца њихова обрате к Теби“… Још Илија своју молитву није ни завешио, а паде ватра с неба и сву жртву сазеже. Сав народ који то чудо гледаше, поче у глас викати: „Господ је Бог наш!“… „Господ је Бог наш!“Све зреће Валове похваташе, одведоше их на поток Кисон и ту их поклаше, а затим се небо замрачи од силних облака и ветра и пљусну велика киша.Када је царица Језавеља чула шта је Илија урадио са зрећима, врло се расрди и посла гласнике Илији да му јаве да ће она с њим учинити оно што је он урадио са зрећима. Да би се склонио од освете Језавељине, оде Илија чак на планину Хорив и склони се у једну пећину. Али једног дана, задува јак ветар, зачу се грмљавина и севање муња, и Илија зачу тихи глас Божији: „Илија, а шта ћеш ти ту?“ Илија му одговори да се плаши освете израељског народа, али му Бог рече да истраје, и да настави свој пророчки рад.

Једном цар Ахав пожеле да купи виноград неког Навутеја, али овај га никако не хтеде продати, јер то беше наследство од оца. Ахав са Језавељом смисли план да је Навутеј ружно говорио против Бога и цара и по царској и по царској заповести Навутеја засуше камењем, што је била јеврејска казна за јеретике. Ахав потом присвоји његов виноград.

Али Бог рече Илији: „Иди у Навутејев виноград. Тамо ћеш наћи Ахава где се по винограду шири, прореци шта ће њему и његовој жени бити до послетка“. Илија послуша Бога, оде и нађе Ахава и прорече му: „Као што су пси лизали крв Навутејеву, тако ће пси лизати крв твоју, а Језавељу ће пси изести испод зидова Градских“.После три године у рату са Сиријцима, Ахав буде рањен и од тога умре, и његову крв су пси заиста лизали. Кад је после смрти Ахава, цар израелски постао његов син Охозија, он се једном тешко разболе па посла посланике у Акарон да питају бога Велзевува (Белзебуба) хоће ли оздравити. По наређењу анђела, Илија пресретне посланике и запита их: „Зар нема Бога у Израиљу, већ идете да питате бога у Акарону? За то по вољи Божијој неће се цар дићи са своје постеље, него ће умрети“. Посланици се вратише натраг и рекоше цару све што су чули, а овај схвативши да је то био Тесвичанин Илија, посла педесет војника да га нађу и доведу. Они га нађоше на вису једног брда и позваше га да пође с њима, али Бог посла ватру с неба и све их попали. Цар пошаље нову педесеторицу, и њима се деси исто. Кад је и трећу педесеторицу цар послао, и кад су они нашли Илију, педесетник клекну на колена пред Илијом и завапи:“Човече Божији! Смилуј се на моју душу и ових педесет слугу твојих, и немој их погубити као оних два пута по педесет пута што си погубио“. А анђео Божији шапну Илији: „Иди с њима и не бој се“. Илија се диже и пође.                              Кад је Илија дошао у царев двор, приђе цару и рече му у очи: „Овако вели Господ: за то што си слао посланике у Акарон и од Велзевува тражиш помоћи, као да нема Бога у Израиљу придићи се нећеш, већ мораш умрети“. Тако се и догоди: недуго затим цар Охазијапремину.

Пред крај свога живота Илија је нашао себи једног ученика Јелисеја. Кад беше дошло време да Бог узме Илију к себи на небо, пођоше обојица до Јордана, и кад дођоше до реке, скиде Илија свој огртач, удари њиме по води, вода се растави и они по сувом пређоше на другу страну. Мало затим наиђоше однекуд ватрена кола и ватрени коњи, па Илија седе у кола, која у вихору узлетеше на небо и нестадоше. Кад се Јелисеј разабра од чуда, угледа Илијин огртач поред себе, те с њиме опет растави воду јорданску и врати се натраг. Са огртачем пређе са Илије на Јелисеја и пророчки дар, те и он поста пророк.

Илија је дакле жив отишао на небо, и зато православна црква верује да ће се, пре другог доласка Христовог, на земљи поново појавити Свети Илија, са Енохом, за кога се такође верује да се жив узнео на небо. Свети пророк Илија се појавио приликом преображења Господњег на Тавору.