Св. Василије Острошки
Данас 12. маја, наша Света Црква слави велики празник посвећен једном од највећих Српских светитеља Св.Василију Острошком чудотворцу.
Свету Литургију у нашем храму служио је протојереј-ставрофор Јовица Вићентијевић, а салуживали су му протојереј-ставрофор Мирослав Поповић пензионисани парох из Мелбурна гост наше парохије и ђакони Немања Калем и Павле Матулић. Беседу о данашњем празнику у препуном Покровском храму произнео је протојереј-ставрофор Милутин Чекетић.
Фотографије са данашње Литургије погледајте у галерији слика.
Текст и фотографије: прота Драган Предић .
Свети Василије Острошки је епископ захумски и српски православни светитељ.
Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи, Попово поље, надомак Требиња у Херцеговини од мајке Ане-Анастасије и оца Петра Јовановића, по предању 28. децембра 1610. године, у богобојажљивој породици херцеговачких тежака. У страху од данка у крви, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у скровити манастир Завалу, у којем је већ тада игумановао његов стриц, игуман Серафим. Тамо се се учио црквеној писмености. После неколико година, Стојан прелази у требињски манастир Тврдош, где након похађања манастирске школе, најзад прима и монашки постриг и свештенички чин, поставши парох поповопољски.
Погоршање прилика у манастиру, нарочито због унијатских притисака из Дубровачке надбискупије и самовоље турских власти и жеља за дубљим подвигом одводе га као архимандрита у Пећку Патријаршију и, по благослову патријарха Пајсија Јањевца, даље на Свету Гору, а затим у Влашку и Русију. Отуда се враћа са даровима тамошњих владара страдалном народу у Херцеговини. Године 1638. архимандрит Василије је рукоположен у Пећи одлуком Светог синода за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом – митрополит Захумски. Касније ће додати и титулу и Скендеријски. Његов живот био је у сталној опасности од Турака. Био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија 1641. године. Излаган је бахатостима племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа. Ипак, стизао је где год су га водили задаци његове архиепископске службе, од Мостара, Требиња, Билеће и Херцег Новог до Пљеваља,Мораче, Оногошта и Бјелопавлића.
Као архијереј живео је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот.
Умро је 1671. године. Његове мошти и његов гроб чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор.
Српска Православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја, по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).