Задушнице у суботу месопусну 

Црква нас позива на молитвено сећање свих оних који су уснули у нади на Васкрсење и живот вечни.
Да бисмо разумели значење молитве за умрле, потребно је да имамо на уму да је хришћанство религија љубави. Христос није оставио својим ученицима неко учење о индивидуалном спасењу већ заповест да љубе један другога. Љубав представља основ и суштину Цркве. Грех је увек одсуство љубави а самим тим и одвајање и изолованост је рат против свих. Молећи се за упокојене сроднике и пријатеље, ми их сусрећемо у Христу. У Христу нема разлике између живих и мртвих, наш Господ је Бог живих а не Бог мртвих и у Њему су сви живи. Љубећи Христа, љубимо све оне који су у Њему; љубећи оне који су у Њему, ми љубимо Христа.

Света Литургија у нашем храму почиње  у 08.00 сати.

Задушнице обележавају сећање дана одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Кољивоили кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.

прота Драган Предић.